Zlatibor

Zlatibor, dva i po do tri sata vožnje od Beograda, u zavisnosti od vremenskih uslova i uslova na putu, omiljeni je planinski centar ljudi iz cele Srbije. Svako ko poseti Zlatibor može da udahne jedinstvenu atmosferu, uživa u prirodi, proba čuvene zlatiborske specijalitete i kupi ručno izrađene suvenire.

Postoje tri legende o nastanku imena Zlatibora. Jedna je da je ime dobio po belim borovima sa žutom četinom boje starog zlata. Druga, da je nazvan po bogatstvu borove šume koju su ondašnji stanovnici hvalili govoreći: „Zlatan je bor“. A treće predanje govori da je ime dobio po pašnjacima koji u jesen dobijaju zlatnu boju. Koja god od ovih priča da je tačna, istina je da Zlatibor ima sve navedene karakteristike i da njegove blagodeti treba koristiti tokom cele godine.

Mart je mesec sa najmanje padavina na Zlatiboru, pa je, ako nije ostalo još snega za skijanje na Torniku i sankanje na brojnim zlatiborskim brežuljcima, pravo vreme za šetnju na planinskom vazduhu. A vazduh na Zlatiboru je zaista poseban, zbog specifične „ruže vetrova“, gde se ukrštaju mediteranska i kontinentalna klima, koja, uz mnogobrojne produkte četinarskih iglica, deluje blagotvorno na ljudski organizam. Odlikuje ga i veliki broj sunčanih sati godišnje, blizu 2.000. Zbog svega toga idealan je za zdravstveni i sportsko-rekreativni turizam.

Kada ste u centru Zlatibora, treba iskoristiti priliku i posetiti okolna kulturno-istorijska mesta.

Stopića pećina nalazi se na severoistočnoj strani Zlatibora, samo 19 kilometara od turističkog centra. Iznad nje prolazi put Zlatibor–Sirogojno. Dobila je ime po zaseoku Stopići, a prva speleološka istraživanja izvršio je Jovan Cvijić.

Stopića pećina je rečna pećina kroz koju protiče Trnavski potok. Dugačka je 1.691,5 m, a čini je pet celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. Krečnjački sloj u pećini debeo je preko 100 m.

Bigrene kade, zaštitni znak pećine, čine je jedinstvenom i nestvarno lepom. To su udubljenja oivičena kamenim vijugavim naboranim zidovima u kojima se skuplja voda i kaskadno preliva stvarajući slapove. Neke su duboke i do sedam metara, a pri većim vodama formira se vodopad visine 9,44 metra, koji se simbolično naziva Izvor života.

Kada ste već na putu za Sirogojno, nemojte izostaviti posetu ovom jedinom muzeju na otvorenom u Srbiji „Staro selo“. S obzirom na to da Sirogojno ima 643 stanovnika, ovo bi uskoro moglo, nažalost, postati selo-muzej u pravom smislu reči.

Sirogojno je udaljeno 26 kilomatara od turističkog centra Zlatibora. Ovde su, na pet hektara, „donete“ stare brvnare iz svih delova Zlatibora. Muzej čine dve celine: kuće kojima je sačuvan prvobitni izgled i namena, koje su stalna postavka zlatiborske okućnice, i kuće koje su sačuvale prvobitni izgled ali su namenjene za prodaju suvenira, kao krčma ili apartmanski objekti.

Zlatiborske brvnare svedoče o životu u zlatiborskom kraju u 19. i početkom 20. veka, kada se živelo u zadrugama koje su brojale i do 50 članova, a domaćinstvo sačinjavala glavna kuća sa velikim brojem malih objekata.

Muzej teži očuvanju starih zanata, pa se tokom leta organizuju radionice kačarskog, kovačkog i grnčarskog zanata. U okviru Muzeja nalazi se Crkva Svetog Petra i Pavla sa ikonostasom iz 1764. godine.

Na razmeđi između Tare i Zlatibora nalazi se Mokra Gora, živopisno planinsko selo čija atrakcija je pruga uskog koloseka, Šarganska osmica. To je svojevrstan kuriozitet jer možemo iskusiti kako su vozom putovali naši preci budući da je prestala da se koristi 1974. godine. Jedini način da se savlada visinska razlika od 300 metara, zbog nepristupačnog terena, bila je izgradnja pruge u obliku osmice, pa voz tako dva puta prolazi kroz istu geografsku tačku. Za sat vremena, koliko traje vožnja, prolazi se kroz 22 tunela i preko pet mostova.

Na trasi pruge nalaze se ugostiteljski objekti i smeštajni kapaciteti, pa u ovom živopisnom predelu možete odmarati i dušu i telo i više dana.

Istočno od Mokre Gore je selo Kremna, selo poznato po prorocima Tarabićima, a na brdu Mećavnik etno-selo našeg proslavljenog reditelja Emira Kusturice nazvanog Drvengrad, koji je dobio status grada-hotela. Glavna ulica u Drvengradu posvećena je našem nobelovcu Ivi Andriću, baš kao i Andrićgrad, ili Kamengrad, svojevrsni kulturni centar u Višegradu. Jedna od ulica u Drvengradu nosi naziv najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića.

Na oko sat vremena vožnje od Zlatibora, na teritoriji opština Nova Varoš i Sjenica, nalazi se Specijalni rezervat prirode Uvac. Poznat je kao najveće stanište beloglavog supa, koji može imati raspon krila i do tri metra. Beloglavi sup vrlo je važan u lancu ishrane jer se hrani uginulim životinjama pa tako sprečava zarazu i održava eko-sistem. Koliko je belolavi sup važan za Srbiju govori i činjenica da se nalazi na državnom grbu.

U pauzi obilaska prirodnih i kulturnih znamenitosti Zlatiborskog okruga red je da nešto i pojedete, a dobre hrane u ovom kraju ima u izobilju. Niko vam neće verovati da ste bili na Zlatiboru ako niste jeli čuvenu komplet-lepinju. To je lepinja sa pretopom, jajem i kajmakom, a pošto je ovo kraj poznat po ovom specijalitetu, gde god je uzmete, nećete pogrešiti.

Ako ste više ljubitelj mesa, to vam je takođe dostupno na svakom koraku, i to vrhunskog kvaliteta.

Zapitaćete se možda zašto se na Zlatiboru sve tako slatko jede. Verovatno zbog nadmorske visine od 1.400 metara i mešavine alpske i subalpske klime, sa umerenom toplim letom i blagom zimom. Odgovor leži možda i u nezaboravnom odmoru i opuštajućoj atmosferi koju vam ova planinska lepotica nudi tokom sva četiri godišnja doba.